Branko Miljković

Biografija Branka Miljkovića

Branko Miljković je bio jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine dvadesetog veka. Pored poezije, Branko Miljković pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Rođen je u Nišu. Godine 1953. Branko Miljković iz Niša dolazi u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. godine. Još kao student pripadao je grupi neosimbolista, a ubrzo po dolasku stvara prijatelje sa drugim pesnicima, Vaskom Popom i Ivanom Lalićem. Mladi Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo u neobjavljivanju njegove poezije. Kada je došao u Beograd Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje. Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara. Pesma je postala klasik, i jedna od najpoznatijih njegovih pesama. Nakon toga Branko Miljković objavljuje zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“, „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika je Branka Miljkovića vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugimazbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, Branko Miljković napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najveraovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. U noći između 11. i 12. februara, u jednoj šumi pokraj Zagreba, po zvaničnoj verziji, srpski pesnik Branko Miljković izvršio je samoubistvo. Imao je samo dvadeset i sedam godina. Ovaj događaj i danas, 50 godina kasnije, izaziva mnoge kontroverze, s obzirom da postoje mnoge sumnje da je bio ubijen od strane tadašnjeg režima.

Bol i sunce

Bol i sunce

Dok budeš pevao

Dok budeš pevao

Jedan maleni cvet

Jedan maleni cvet

Kraj putovanja

Kraj putovanja

Ljubav poezije

Ljubav poezije

Očajna pesma

Očajna pesma

Odbrana zemlje

Odbrana zemlje

Orfej u podzemlju

Orfej u podzemlju

Pesma za moj 27. rodjendan

Pesma za moj 27. rodjendan

Početak traganja za bićem

Početak traganja za bićem

Poeziju će svi pisati

Poeziju će svi pisati

Pohvala svetu

Pohvala svetu

Prelid

Prelid

Propovedanje ljubavi

Propovedanje ljubavi

Propovedanje vatre

Propovedanje vatre

Prvo pevanje

Prvo pevanje

Reč vatra

Reč vatra

Sećanje na pokojnika

Sećanje na pokojnika

Sonet

Sonet

Sonet o neporočnoj ljubavi

Sonet o neporočnoj ljubavi

Sonet o ptici

Sonet o ptici

Umesto biografije

Umesto biografije

Usnih je od kamena

Usnih je od kamena

Uzalud je budim

Uzalud je budim

Vesela pesma

Vesela pesma

Zajednička pesma

Zajednička pesma

Zamorena pesma

Zamorena pesma