Desanka Maksimović

Biografija Desanke Maksimović

Desanka Maksimović je bila pesnikinja, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece. Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji). Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953. Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“ - pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata. Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi. Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog člana. Najčešći motiv u poeziji Desanke Maksimović je bila ljubav, i njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesničke prirode. Njena poezija je odlikovana čitavim obiljem novih aliteracija i rima. Njeno osnovno pesničko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu. Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje. U kasnijem periodu života, lirika Desanke Maksimović je dobila nešto smireniji i tiši duh. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije.Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ itd... U svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.

A i tebe molim

A i tebe molim

Balkanac

Balkanac

Čas istorije

Čas istorije

Čežnja

Čežnja

Devojačka molba

Devojačka molba

Devojačka pesma

Devojačka pesma

Dru­ži­ću se sa sun­cem

Dru­ži­ću se sa sun­cem

Dva sna davljenika

Dva sna davljenika

Jedna smrt

Jedna smrt

Jedno uverenje

Jedno uverenje

Kad mladost prohuji, šta činite ptice?

Kad mladost prohuji, šta činite ptice?

Ko hoće da doživi čudo

Ko hoće da doživi čudo

Krvava bajka

Krvava bajka

Lov

Lov

Molba mladosti

Molba mladosti

Na buri

Na buri

Na­jed­nom sam pro­le­ćem opi­je­na

Na­jed­nom sam pro­le­ćem opi­je­na

Ne boj se

Ne boj se

Nemam više vremena

Nemam više vremena

Opomena

Opomena

Ozdravljenje

Ozdravljenje

Po rastanku

Po rastanku

Pođimo u šume

Pođimo u šume

Pokošena livada

Pokošena livada

Postepeno

Postepeno

Predosećanje

Predosećanje

Proleće u Zagrebu

Proleće u Zagrebu

Proleće, a ja venem

Proleće, a ja venem

Prolećna vrtoglavica

Prolećna vrtoglavica

Proletnja pesma

Proletnja pesma

Putovanje

Putovanje

Samoća

Samoća

Selice

Selice

Slovo ljubavi

Slovo ljubavi

Sreća

Sreća

Staze niču i zatiru se

Staze niču i zatiru se

Strah

Strah

Strepnja

Strepnja

Sudbina

Sudbina

Sutradan

Sutradan

Šumska zvezda

Šumska zvezda

Tajna

Tajna

U zimski dan

U zimski dan

Uteha

Uteha

Za one koji su hrabri samo kad ginu

Za one koji su hrabri samo kad ginu

Za pastvu srca

Za pastvu srca

Za pogubljena ljubavna pisma

Za pogubljena ljubavna pisma

Za sebra

Za sebra

Za smrtomrsce

Za smrtomrsce

Za važne

Za važne

Zmija

Zmija