Priča o malom prstu

Duško Radović

Maloj deci je dosadno. Protiv dečje dosade izmišljene su igračke. Jedna igračka su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i prsti. Druga igračka je čekić. Čekićem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takođe prsti. Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke i opet prsti. prica o malom prstu Deca su mala, a prsti su najmanji. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se Đura. Imao je mnogo braće. Jednom su braća povela Đuru u fioku. Đura je išao poslednji i prikleštio je nokat. Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I Đura se ispekao. Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a đura se izbo. Đuro, Đuro, nisi ti valjda najgori prst? Jeste! Kad treba da se čačka nos – hajde ti, Đuro. Kad treba u hladnu vodu – guraj Đuru. A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti a ne Đura. Dosadilo Ðuri. Dosta je. Neće više. Tog Ðuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji. I kod vas sigurno ništa ne radi. Čuči ili sedi. Skupi se, kao da mu je hladno. Nije za rad, ali je za veselje. Uze da svira na klaviru, šegači se i mazi. Neka ga, kad je mali.

pričam ti priču

Kratke priče za decu

Zakup servera za ovaj sajt je moguć zahvaljujući reklamama. U koliko dozvolite prikazivanje reklama pomogli bi ste nam da budemo aktivni.