Priča o nezahvalnom mišu
Duško Radović
Jednog dana, jedan mišić našao je na tavanu veliki okrugli sir. Ovoliki i još veći...
Mišić je bio gladan i morao je odmah jesti. Čučnuo je na svoje zadnje šape - ovako - i počeo je doručkovati, ručati i večerati, jer celoga dana nije ništa okusio. I tako je jeo, jeo i jeo, dok se nije najeo i dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru.
Miš je bio sit i umoran, i još mu se spavalo. I tako je rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća, nego da ostane u toj rupi od sira. I tako je on ostao u toj rupi od sira. Da mu to bude nova kuća.
U tom siru on je imao lep stan, lepu veliku rupu, ali je taj stan stalno mirisao na sir. Jer je bio od sira. A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo mirišu i koje se mogu pojesti. Ne, on je bio lenj i glup. On je samo jeo svoju rupu. Svoj stan u kome je živeo i u kome je spavao.
Svakoga dana sve više i više. On je doručkovao, ručao i večerao svoju rupu od sira. Rupa je onda postala velika, ali je sir postao mali. I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu. Sasvim.
I to je bilo ovako: Mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao tavan, a sira nigde nije bilo!...
...Nije više bilo sira, ali je tu bila jedna – mačka! Skoči mačka na debelog miša, a debeli i glupi miš bež, bež, pa ponovo u onu cipelu...
I eno ga i sada tamo. Tu kuću valjda neće pojesti.
pričam ti priču
Kratke priče za decu
Zakup servera za ovaj sajt je moguć zahvaljujući reklamama. U koliko dozvolite prikazivanje reklama pomogli bi ste nam da budemo aktivni.