Drveni sanduk

Autor nepoznat

Jedan ostareli zemljoradnik više nije imao snage da radi u polju. Sav teret poslova pao je na njegovog sina, koji je čitave dane provodio radeći, a predveče vraćajući se kući, zaticao bi svog ostarelog oca kako sedi na klupi ispred kuće. "Više nije ni od kakve korist" - razmišljao je njegov sin - "ništa više ne radi, i postao mi je teret". I jednoga dana, isfrustriran zbog svega, sin napravi drveni sanduk, dovuče ga do klupe ispred kuće, i naredi svom ocu da uđe u njega. Bez i jedne reči, otac uđe u drveni sanduk, sin zatvori poklopac i odvuče ga do jedne strme litice, izvan sela. Dok se spremao da gurne sanduk sa litice u provaliju, začu lupanje iz sanduka. Otvorivši poklopac, zatekao je oca kako mirno leži unutra. "Šta si hteo?" - upita ga sin. "Pa, znam da nameravaš da me se otarasiš, ali te ipak savetujem da preko litice baciš samo mene i zadržiš sanduk, znaš - može zatrebati i tvojim sinovima jednoga dana." - odgovori mu starac.

kratke priče

• Na drugoj strani
• Košulja srećnog čoveka
• Noć u šifonjeru
• Ne znam
• Ribe znaju
• Promena
• Tetka iz Že-Te-Pe-a
• Sasvim mirno
• Magarac
• Najkraća priča